Stres i kriza su sastavni delovi života. Ipak, svako iskustvo je jedinstveno i može se razlikovati od osobe do osobe.
Život je stres
Pod pojmom stresa najčešče ne podrazumevamo onaj pozitivni spektar stresa – eustres – kad dobijemo na lutriji, kad nam se rodi dete, kada dobijemo nagradu. Obično, kada kažemo „stres“, mislimo na onaj njegov mračni spektar, gde žive napor, brige, teškoće i iscrpljivanje.
Stres je sastavni deo naših života, a oni koji mogu da kažu da žive bez sresa, u manjini su. Da citiram poznatog autora: „Život je stres“.
Svaki put kad se probudimo zbog zvuka sata koji nas podseća na obaveze, već počinje stres. Rokovi, redovi, gužva, čekanje, naporne međuljudske interakcije, mogu izazvati intenzivni stres. Isto tako je stresan nedostatak cilja i posla, usamljenost, praznina u životu i premalo organizovanih aktivnosti. Nepravilna ishrana, nedovoljno ili previše fizičke aktivnosti, klimatske promene, nepovoljno radno okruženje – sve to može biti u osnovi stresa.
Najčešće kroz dan i život imamo više od jednog uzroka da budemo pod stresom. Od izuzetnog značaja i najuticajniji je psiho-emocionalni stres. Da li ste razočarani, uvređeni, usamljeni, osramoćeni, iznevereni, napušteni, neprihvaćeni, uskraćeni, prevareni, ili u vama vitlaju druge, često pomešane emocije? Ukoliko nemate dobre sposobnosti da se sa emocijama nosite tako da bolje razumete sebe i učite na greškama, i da se naredni put ne osećate tako, jasno je da bi bilo veoma dobro da na tome poradite. U većini slučajeva, i u svakodnevnom životu i radu sa klijentima, češće vidim da iz stresova najmanje učimo, a da nas više sagorevaju i troše. To je lekcija koju među prvima možete sebi da zadate: da iz stresnih situacija izvučete za sebe najbolje, a ne najgore.
Kriza je sličan, često u odnosu na stres nedovoljno diferenciran pojam. Obuhvata nelagodan životni trenutak u period, u kome ne možemo problem da rešimo oslanjajući se na uobičajene obrasce i životne veštine. Teško je, „u krizi smo“, osećamo da nas novonastale okolnosti iscrpljuju, da se vrtimo u krug, da ne znamo kako dalje.
Kriza nije samo mesto za mučna i negativna osećanja koja je prate. Ona je takođe mesto za potencijalni rast i razvoj. Neke krize koje nazivamo razvojnim i deo su pozitivnog toka našeg odrastanja.
Teško je? Niko nam nije ni obećao da će biti lako odrasti i formirati se u ličnost spremnu da se nosi na izazovima života! Na razvojne krize, koje prate korake na stepeništu našeg sazrevanja, nekad se „nakaleme“ i one „slučajne“, neplanirane, tzv. akcidentne. Osoba se nađe u vrtlogu u kome se češće oseća da se davi, nego da iz njega isplivava.
Rad na bazičnim emocionalnim sposobnostima ključ koji donosi dugoročnu dobit. Sposobnost da razumemo sebe i upravljamo svojim emocijama i ponašanjem je rešenje naše emocionalne ravnoteže.
Pomozite sebi da savladate veštine za lakše suočavanje i izlazak iz kriznih i stresnih situacija. Naučite kako da prepoznate stres i da emocije kanališete na svoju dobit, a ne štetu! Naučite kako da ne sagorite!
