Prepoznavanje i kontrola besa ključni su za održavanje zdravih međuljudskih odnosa i ličnog blagostanja.
Ljutiti mozak i hronični bes
Kad kažemo bes, obično mislimo na onaj eksplozivni, plamteći vihor, koji će već sledećeg trena eksplodirati u hiljade žučnih i/ili ružnih reči i dela.
Oni koji su ga bar jednom iskusili, znaju koliko je teško u ovakvim momentima povratiti prisustvo duha i iskontrolisati se, pre nego što do eksplozije dođe. Kao plimski talas, bes preplavljuje i tada nema mesta za druge misli i osećanja, osim onih koje su sa besom povezane.
U osnovi mnogih impulsivnih i nekontrolisanih ponašanja, stoji nesposobnost da se pozabavite svojim emocijama na dobar način. Ovaj način pretpostavlja da ih razumete, nazovete jasnim imenom, usmerite njihovo izražavanje i kanališete. Za neke od vas, dovoljno je da kažete „Pa šta, ja sam takav, to je jače od mene!“.
Takav izgovor je upravo način da se izbegne bavljenje svojim emocijama i sticanje bolje sposobnosti njihove regulacije.
Zašto pokazujemo bes?
Izražavanje besa nekada nosi i doživljaj lične satisfakcije. Možda ste vikanjem, tučom i drugim oblicima izražavanja besa, dokazali svoju nadmoć, dominaciju, vaspitnu kontrolu? Ili je to dokaz sposobnosti da se zaštitite, osećaja da ste se tako založili za sebe? Ova eksplozija negativnih emocija naknadno često donosi kajanje, stid, i druga negativna osećanja.
Za prolivenim mlekom, kako kažu, ne vredi plakati. Posledice su često nepovratne.
Ne baš da će jedna vaša besna epizoda nepovratno upropastiti vaše odnose sa ljudima, ali će svakako početi da ih nagriza. Emocionalna iskustva se izuzetno snažno pamte i utiču na dalje ponašanje svih aktera. Ako ste među onima koji često ekspodiraju, čak i ako ne mislite da je to nešto veoma loše i štetno, razmislite još jednom.
Bes je i ona ko-zna-koliko puta progutana kuglica neizraženih emocija, ako ste od onih koji su prikrivači i gutači. Ništa manje destruktivan po vas i vaše odnose nije ni taj nesvarljivi, ali u sebi zadržani plamteći osećaj trpljenja. Gutanje neizgovorenog prekora, neuzvraćene uvrede, odglumljene ravnodušnosti ili neshvatanja, takođe je bes.
Kako izgleda kada se vi razbesnite? Možda ćete odgovoriti da vi niste od onih koji besne. Da ste lepo vaspitani i smireni. Da pametniji popušta, da se ne spuštate na taj nivo, da vama ne smeta…
Sve dok osećanja možete da artikulišete i da se njima pozabavite na konstruktivan način, dobro je.
Važno je da ne zaboravite da su progutana negativna osećanja, posebno plamtećeg besa, i zamrznuta u rečenici „nije važno, ja to mogu da podnesem“, često u osnovi raznih psihosomatskih bolesti. To su bolesti koje zahvataju organe i sisteme organa, sve do najozbiljnijih medicinskih stanja i bolesti. U većini njih, bar jedan deo bolesti je emocija koja nije našla drugi način da se izrazi, nego kroz telo.
Možda ipak ima razloga da naučite da kontrolišete svoj bes, ako ne zbog drugih, onda zbog kvaliteta svog života.
Ako bi vas neko pitao, da li želite da naučite da kanališete svoje emocije, ili da ih izražavate preko bolesti srca, creva, kože, štitne žlezde, glave i drugih, razmislite šta biste izabrali.