Da li ste bar jednom u životu pomislili da bi vam koristilo da se bolje nosite sa svojim emocijama? Postizanje emocionalne stabilnosti od podrazumeva vaš svesni i proaktivni pristup.
Da li vladate svojim osećanjima i postupcima?
Od rođenja pa nadalje kroz ceo život nosimo se sa emocijama koje u prvim mesecima života tek učimo da artikulišemo, a tek naknadno da prepoznamo, imenujemo, adekvatno izrazimo i kontrolišemo.
Pitanje emocionalnih problema toliko je često u psihoterapijskoj praksi. Skoro da nema klijenta kod koga se bar u nekom delu ne bi moglo doprineti da se bolje nosi sa emocijama, svojim i tuđim, sa kojima je suočen svakodnevno.
Nema „pravih“ i „pogrešnih“ osećanja! Ona se javljaju izvorno i neposredno kao reakcija na unutrašnje i spoljašnje stimuluse. Ne vredi da nekome kažemo: „Ne treba da se plašiš“, ili „Šta ti vredi da se plašiš“, ili nešto slično, nekome ko je uplašen. To ne samo da mu neće pomoći, već može stvoriti dodatni doživljaj neadekvatnosti prema sebi, ili otpora prema onom ko njegova osećanja ne prepoznaje i ne uvažava.
Naše emocije su važne! One oblikuju mnoštvo naših postupaka i odluka. Imajte na umu da je težina nečijeg emocionalnog stava podjednako važna kao i nečiji „racionalni“ stav.
Zamislite osobu kojoj se često prigovara da je „preosetljiva“ i time se njeno reagovanje posmatra kao preuveličano i često neadekvatno. Kako se ona oseća? Kao neshvaćena, nevidljiva i neprepoznata. Da li je zbog toga manje „preosetljiva“? Verovatno ne. Efekti su obrnuti, i točak nerazumevanja se sve brže vrti.
Da bismo pomogli nekome čije su emocije previše jake, previše impulsivne, ili previše prigušene, najpre treba da krenemo od pretpostavke da prvo on treba da razume ono što oseća. Tek nakon toga će možda moći da savlada načine kako da se sa onim što oseća, nosi.
Priča o emocionalnim kompetencijama upravo se odnosi na osposobljavanje osobe da nauči da što jasnije diferencira svoja emotivna stanja, a tek onda da ih adekvatno usmerava i kontroliše.
Neutralizacija
Neutralizacija se odnosi na našu sposobnost da osećanja kanališemo i usmerimo, ne dopuštajući da nas „oduvaju“ ili „zapljusnu“. Ako imamo tu sposobnost, nećemo se osećati da smo pred njima bespomoćni, da je to „jače od nas“ da nas preplavljuju. Ako savladamo emocionalnu kompetenciju neutralizacije, dobićemo mogućnost da imamo kontrolu nad svojim osećanjima, umesto da ona imaju kontrolu nad nama.
Čuli ste kad neko kaže: „Pukao mi je film“ ili „Pao mi je mrak na oči“, kao i „Izgubila sam kontrolu…“? Upravo ove rečenice ukazuju na manjak sposobnosti neutralizacije i potrebu za radom na njoj.
Mentalizacija
Mentalizacija nam omogućava da svojim emocijama damo ime, da razumemo kako se stvarno osećamo, a onda da to povežemo i sa uzrocima i korenima svojih osećanja.
Nije beznačajno diferencirati da li osećate da ste ljuti (na sebe ili drugog), razočarani, nesigurni, uvređeni, omalovaženi, osramoćeni, napušteni… Često se mnoštvo negativnih osećanja opisuje sa „loše se osećam“. Što preciznije dokučimo o kojim našim osećanjima je reč, bolje ćemo razumeti kako se sa tim osećanjem ili mešavinom osećanja možemo nositi.
Kada uspemo to, onda ćemo moći da razumemo i tuđa osećanja, a time i unapredimo komunikaciju u privatnim i/ili poslovnim odnosima. Da li vi možete tačno da imenujete kako se osećate? Razumete li kako se osećaju drugi koji su u odnosu sa vama?
Celovitost
Kada smo isključivi, crno-beli, težimo savršenstvu. Ne pristajemo na izuzetke, ne prihvatamo „dovoljno dobro“, odustajemo ako ne može sve ono što smo zamislili. Prekidamo kontakt sa bliskom prijateljicom jer u toj jednoj prilici nije bila tu za mene. Težimo da idealizujemo i/ili obezvređujemo. Klackamo se između smirenosti i eksplozivnog pražnjenja osećanja… Govorimo ovde o nedovoljno dobroj emocionalnoj kompetenciji celovitosti.
U necelovitosti neke osobe nalaze sigurnost. Ova crno-bela vizija sveta kao da nam daje neku garanciju – „Znam ja sa takvima, od njih bar ništa dobro ne očekujem“, ili „Znam da mi on/a nikad ne bi pomislio ništa loše“. Ovakva „smernica“ za podelu ljudi, osobina i postupaka na „dobre“ i „loše“ samo prividno vam daje „osiguranje“ da se nećete razočarati. Istovremeno, oduzima vam mogućnost punoće života u svetu koji, realno, nije ni samo crn, ni samo beo. Možete li da izmerite koliko ovim dobijate, a koliko gubite?
Konstantnost
Da li ste ljubomorni, stalno zovete i šaljete poruke? „Lepite se“? Ne osećate se potpunim/om ako je vaša voljena osoba daleko, imate potrebu da budete stalno zajedno? Radite i mislite iste stvari, osećate nelagodu kada nemate neprekinuti kontakt sa osobom koju osećate kao svoj oslonac? Reč je o nedostatku konstantnosti.
Bez obzira u kojim se okolnostima nalazte, da li vam je dan uspešan ili se desilo nekoliko malera koji su vam upropastili raspoloženje, vi ste ona ista osoba od juče. Možda zbog spoljašnjih uticaja (pohvala, lajkova na društvenim mrežama, podrške prijatelja, i sl.) osećate da ste vredni, važni, moćni i sjajni? Ili u slučaju neuspeha (kritike, nepoloženog ispita, pretrpljene uvrede, i dr) osećate da ste bezvredni, nevoljivi, odbačeni, nebitni? Nedostatak konstantnosti vaše samopouzdanje i samopoštovanje ljulja na dnevnom nivou i iz dana u dan.
Celovitost i konstantnost su, između ostalog, zadužene za veliki deo repertoara vašeg emocionalnog reagovanja, pa i za to da li imate sposobnost da uspostavite i održite zdrav emocionalni odnos, da postavite granice, da imate meru u opraštanju.
Tolerancija na frustraciju
Tolerancijom na frustraciju suočavate se sa manjim i većim izazovima. U stanju ste da dobro podnesete i ako stvari ne idu baš onako kako ste priželjkivali i zamislili.
Frustracija – osujećenje naših (izgovorenih i neizgovorenih) želja i potreba, neizbežan je deo života. Daje vam mogućnost da naučite da je tolerišete, čini vas mnogo jačim i otpornijim, skoro pa imunim na mnoge nedaće sa kojima se susrećete. Ukoliko tolerišete frustraciju, bićete konstruktivniji i staloženiji kada se nađete u situaciji koja predstavlja za vas uznemirujuću situaciju.
Budući da neposredno izrasta iz vaše sposobnosti neutralizacije, jasno je da oni koji nisu najpre savladali emocionalnu kompetenciju neutralizacije, neminovno imaju velike teškoće da tolerišu frustraciju.
Tolerancija na ambivalenciju
Tema ambivalencije, čak i ako ne znate za ovaj termin, postoji još od najranijih dana života.
Možda je najlakše približiti se njenom razumevanju preko objašnjenja o donošenju odluka. Lako je odlučiti kada pred sobom imate izbor između jedne, za nas, poželjne i prijatne i druge nepoželjne i neprijatne stvari – tu konflikta nema.
Konflikt (najblaži od svih) imate u sebi kada se odlučujete između dve pozitivne stvari (da kupite ove ili one cipele). I tada odluka nije uvek laka, ali svakako ništa ne gubite i svaka odluka je dobitak.
Snažniji konflikt doživljavate između dva negativna izbora, kada se zapravo bira manje zlo! Pitate se da li nastavite studije, iako vam je to mučno i niste motivisani? Ili možda da ih napustite i radite naporan posao sa nižom stručnom spremom? Šta god izaberete, ne doživljavate zadovoljstvo, već je to samo (najčešće kratkoročno) prihvatljiviji put.
Od svih, najteži je konflikt ambivalencije, koji osećate da u odnosu na istu stvar ili osobu! Postoje suprotstavljena osećanja (i sviđa mi se i ne sviđa mi se, volim-ne volim, bih-ne bih i sl.). Donošenje odluka u tim situacijama je najteže, jer obe strane vaše mentalne vage, imaju svoju težinu.
Kada ovladate veštinom tolerancije na ambivalenciju, suočavate se i sa pozitivnim i negativnim aspektima. Osvešćujete svoja suprotstavljena osećanja. Tada donosite odluku sa kojom možete biti mirni, i prihvatiti je, iako ste se prethodno dvoumili.
Da li biste rekli da ste emocionalno stabilni? Pokušajte da iskreno sebi odgovorite – da li se nalazite u nekom od primera nedovoljno izgrađenih emocionalnih kompetencija?
Dobra je prilika da počnete da ih unapređujete! Emocionalna inteligencija se uči a emocionalne sposobnosti unapređuju!
Prijavite se na edukaciju i mentorski kurs!
