O prevari možemo da pričamo satima… svakako predstavlja bolno iskustvo. O njoj svako može da navede bar jednu, svoju ili tuđu priču.
Da li vam je srce slomljeno?
„Govori se da me varaš, i da ćeš me ostaviti…“, nije samo deo poznate pesme, već i česti refren u glavama onih koji se teško suočavaju sa prevarom u odnosu. Da li je stvarno moralo da prođe više meseci ili godina da prepoznate da više nema one strasti, povezanosti, radosti i entuzijazma u odnosu? Da li je stvarno bilo potrebno da vam to neko kaže, napiše ili nagovesti?
Realnost je da najčešće, mnogo pre nego što se suočimo sa neverstvom u partnerskom odnosu, postoje neki znaci koje nismo umeli, a još češće nismo bili spremni da uočimo i protumačimo.
Kada klijenti dođu i često kroz suze iznose sa kakvim su se šokom susreli otkrivši partnerovu prevaru, ne prođe mnogo vremena i već dođemo do saznanja o elementima koji su i ranije ukazivali da se odnos kvari. Zašto odučujemo da prećutimo, sačekamo, zaboravimo ili opravdamo ono što nam je pobudilo sumnju? Najčešće zato što nismo spremni da okončamo odnos koji je za nas značajan.
Nije uvek pitanje ekonomske zavisnosti od partnera presudno, mnogo toga je na kocki: slika o sebi, ugled osobe i/ili porodice, neizvesnost onoga što sledi u periodu posle prekida odnosa, strepnja od novih adaptacija, zajednička imovina, zajednička deca, zajednički poslovi, suočavanje koje nosi rasprave i potrese ne samo za par, već i za širu porodicu…
Da li može da bude kao pre?
Čini se da ogromnu ulogu u nesuočavanju sa očiglednim, ima naša nada da će „biti kao nekada pre“, da je u tom sada stranom biću, i dalje ona/j čija ljubav samo što se nije povratila, samo treba sačekati. U odnosu na partnera koji vara, i mnogo pre otvorenog suočavanja, menja se odnos. Postavljaju se zamke ironije, cinizma, pasivne agresivnosti, počinje da se opominje zvocanjem, zapitkivanjem, ili upozorava mučnim ćutanjem. Kada i ako dođe do otvorenog razgovora, komunikacija je najčešće do te mere poremećena, da se svodi na nadmudrivanje, nadvikivanje i borbu povređenih strana.
Govorim u množini- o povređenim stranama, jer će i ona/j koji vara izneti svoje argumente: slabljenje emotivnog odgovora one druge strane, nezainteresovanost za seks ili zajedničke aktivnosti, nerazumevanje i mnoge druge stvari koje su „presudile“ da do prevare dođe. Kada odnosi u dužem trajanju postanu hladni, zategnuti, osuđujući, preplavljujući, neadekvatni, frustrirajući, velika je verovatnoća da će jedan, a ne retko i oba partnera, potražiti osmeh i emocionalnu podršku van tog odnosa. Onda počinje povezana priča – o prevari, rastanku, razvodu ili još kompleksnijem suživotu.
Komunikacija je ključ
Kada će se realno suočiti sa tim i iskomunicirati među sobom? Možda nikad. Mogu prećutno napustiti zajednicu, bilo da stvarno odu ili fizički ostaju u njoj, emocionalno sasvim neuključeni. Obično se priča o prevari otvara i ulazi u nemili sled sukobljavanja tek kada osoba oseti spremnost da partnera/partnerku pozove na odgovornost.
Da li je to uvek poziv na rastanak? Obično upravo to nije, već pokušaj da se partner „protrese“ i vrati u odnos.
Pitanja (ne)uzajamnosti u vezi, različitosti karaktera i interesovanja, nejednake uključenosti ili sumnje na neverstvo, česta su pitanja u psihoterapiji parova. Ukoliko je njihova komunikacija duboko narušena, verovatno će se teško i dogovoriti o tome da potraže pomoć u vidu bračne/partnerske terapije. Čak i u slučajevima kada se oboje saglase da rade na poboljšanju odnosa u braku, često vidimo da realnog truda i promene nema. Oboje treba da budu istinski motivisani da se situacija u kojoj su se našli unapredi.
O tome da li prevaru treba oprostiti ili ne, kakva je ljubav koja može ili ne može da podnese takav „test“ i mnogim drugim pitanjima odnosa između dvoje ljudi, mišljenja su veoma različita. Ovde smo tek malo zagrebali temu suočavanja sa suštinskim izlaskom iz odnosa. Odnos je promenjen, partner je odsutan i više ne znate ni šta vi osećate prema njoj/njemu, a još manje šta on/a oseća prema vama.
Postoji mnogo elemenata koji čine ono što nazivamo ljubavlju. Hajde da se za početak zapitamo koliko sami radimo u korist svoje ljubavi i odnosa, i podsetimo se da je ljubav dvosmerna staza. Ako preuzmemo odgovornost za rast i razvoj svog partnerskog odnosa, možda će nam biti lakše da shvatimo gde smo se na toj stazi izgubili i možda ćemo, pre nego što odnos bude trajno narušen, moći nešto da uradimo da ga zalečimo i popravimo.
